Jigglypuff

Kako je dosadno! Šta da radim? 'Ajde da gledam TV!

Škljoc!

RTS1: '' Danas ću da vas učim nemački. Ich bin Dragomir! Ti treba da kažeš - Ich bin Rumenka! Rumenka, Rumenka, okreni se ovamo kad ti govorim! To R mora da se naglasi, oni imaju ono rrrrrrr!'' 

Repriza, idem dalje! 

Škljoc!

RTS2:'' Muškarci znaju zašto!'' 

Pa, debilu, kao da i ima nekada nešto na drugom, samo reklame, trezor, datum, skupština i poneki dobar film(svake prestupne godine). 

Škljoc!

Pink: '' Hoćeš ti da odeš da doneseš drva, a ja da idem po vodu! Ma neka njih, neka sede, 'ajmo mi svojim poslom!''

Jedite više govna sa ovom prokletom Farmom! Da li ima išta drugo normalnije od ovog! Opet si  debil, debil na kvadrat, kada je šta pametno prikazano na Pinku! Tačno tako, nikada, boli njih dupe što se tebi ne svidja, prebaci program, a ovih bolesnika što gledaju non-stop mi je tako žao... Čime oni traće dragoceno vreme!

Škljoc!

B92: '' Vremenska prognoza...'' 

Kako nikad ne stignem na jebeni sport već uvek, ali uvek na vremensku prognozu! To je zavera! 

Škljoc!... Škljoc!... Škljoc!...Škljoc!.............................

Ma, nek se nosi! Ako ni ovde nema ništa isključujem ovo govno! Poslednji put! Škljoc! 

FoxLife: ''Yes, dear!''  Yeeeeeeeeeees, yeeeeeees, yeeeeeeeees, yes, yes! Tačno na vreme!

UPOZORENJE PRE SVIH UPOZORENJA ZA UPOZORENJE! PAŽLJIVO PROČITAJTE DOLE NAVEDENO PA POTOM ODLUČITE IMATE LI ... KHM ... DA ODGLEDATE OVAJ SNIMAK!

Sa ponosom vam predstavljamo emisiju rekordne gledanosti(P.S. To kažemo za svaku, da se neko ne naljuti, ali pravite se kao da čujete ili vidite prvi put!), a zove se: '' Pronađimo većeg debila! '' 

Ovo upozorenje za upozorenje shvatiti veoma ozbiljno! :) Nije zajebancija, nije uopšte! :)

E sada! Ta-na-na-na! :)

Upozorenje: Želite decu? Pušenje je štetno... Mošaaaaa! :)

E, sad pravo upozorenje! Ta-na-na-na! Ta-na-na-na! Č= (Ovo ćeš dobiti ukoliko pokušavaš na srpskoj tastaturi da napraviš smajli isto kao na engleskoj! :) Debil! Ali možda jednog dana... zaboravite...  Č= :) ) 

Ovaj snimak gledate na vlastitu odgovornost! Ne preporučuje se nikome od 0 do 200 godina(Malo je verovatno da neko... hm, možda Jovan Krkobabić... :))! Kod svih koji su do sada imali... khm... da odgledaju snimak primećene su zabrinjavajuće posledice. 

Doziranje ili način upotrebe: Ovo gledajte isključivo jednom(ili još bolje nijednom) u toku svog života! Drugi put nećete doživeti! Ukoliko nekim slučajem ipak preživite prvi put, a male su šanse, neka vam ne pada na pamet da se opet zajebavate, glava je u pitanju!!! 

Nuspojave: trajno oštećenje mozga što može biti praćeno učestalim gubicima svesti, amnezijom(što je u neku ruku pozitivno) ili krvoproliće(Učestalije je i pretežno se javlja kod ljudi koji imaju deficit zdrave pameti, obično u nekom od oblika samopovređivanja u trenucima euforije)! :)  

Ukoliko ste preskočili sva moja naglabanja i proseravanja verovatno više niste među živima ili ste samo izgubili svest pa je logično da ovo nećete pročitati! Sad mogu slobodno! Debilu, debilu, jesam rekla da ne gledas! Što sam koji k***c sve ovo pisala kad vi ne čitate! Tako vam i treba! Ha, ha, dabogda ti Boki 13 na svadbi, pod šatrom pevao! Ups, ipak čitate ovo, ali kakooooo... He, ma ja se to samo šalim, ništa lično! Nego, odoh, žurim, moram babi da odnesem lek! 

Ma da li je moguce??? Onur i Seherezada??? Jebote, ovo je vest godine!!! Da li da placem ili da se smejem??? 

Sve je nekako neobično, strano, srce prepuno nostalgije za rodnim krajem, ljudima koji su bili uz mene tokom čitavog mog života. Kažem hvala i mislim hvala! Naviru osećanja, još samo fali da zaplačem. E jebiga! 

 Šta je, tu je, otišla sam, nema me tamo, a zapravo sam tamo. Beograd je sada moj grad. Uh, kako to čudno zvuči! Ne, ne mogu to tako da kažem jer u srcu zapravo nije, nikada neće ni biti! To mesto je rezervisano za mali grad gde je čudno kada nema magle, gde su mokre ulice, kiše iste kao i Užičke , gde su zime hladnije nego obično, gde žive najbolji ljudi, gde se svi okreću za tobom i komentarišu kada hodaš ulicom, pritom si žensko, a nosiš obeležja fudbalskog kluba Crvena Zvezda. Da, ovde to nije neobično, ovde te ili izbace iz prevoza ili dobiješ batine... Ne bih isprobavala, a tako mi se nose moji šalevi... 

Ovaj grad je surov. Prepun nepoznatih lica! Šta bih dala da sam tamo, tamo gde te svi poznaju! Želim da prođem ulicom, kao nekada... Sve bih dala za jedan prekorni pogled neke bake na autobuskoj stanici i rečenicu: "Ju, crno dete, pa šta će ti to oko vrata, nisi ti muško, sačuvaj Bože gde ovaj svet ide, nekada su devojke vezle i štrikale, a sad ... sad gledaju fuZbal..." Toga sam se nekad užasavala, a sad...

 Hoću da odvrnem Marčela do daske i da izađem u dvorište i da se blesim sa sestrom dok se ne pobune sve babe iz komšiluka! To mi tek nedostaje, a sestra, to malo riđokoso stvorenje sa sitnim braon očima, prelepim osmehom i savršenim smislom za humor. Da, to je već posebna priča! Ne želim ni da je započinjem, zapravo ne mogu! Koliko god sam jaka, moja sestra je moja najveća slaba tačka, za sestru i život dajem!

Hoću, hoću, hoću sveeeeee! Hoću, ali ne može! Za sve je potrebna žrtva, pa evo, ovo je moja žrtva! Da se pita srce već bih ja bila tamo, ali ne, razum je gazda! On je taj koji kaze:" Razmisli malo, ovde je svee, tamo ništa! Ovde imaš bar šansu, a tamo ni to! Stisni zube, budi jaka, glavu gore!" To je naša realnost, Beograd = sve, provincija = ništa! 

 "I kada smejem se i kada sam u kurcu, nebitno gde sam, Užice(čitaj Požega) je u srcu! I kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu i kada srce stane, Užice(čitaj Požega) ostaje u srcu!"

Gradski prevoz. Gužva kao i obično, mali milion ljudi koji samo što mi ne stoje na glavi i opet ulaze, guraju, psuju, prevrću očima. Da je samo to nego i džeparoši, matori ljudi od po 60-70 godina zavlače ruke u tuđe džepove, kao lešinari grabe sve na šta naiđu, pa makar to bile i Orbit žvake! E, ali babe su najjače, nabace neki mučenički izraz lica, a ovamo samo operišu, nakradu se i još zamole nekog od onih koje su opljačkali da im pomnognu da izađu, možda je to baš onaj koji im je i mesto ustupio kada je ušla(a danas je prava oskudica takvih, opametili se ljudi... ili nisu...)! Koja ironija! Ono što je najzanimljivije je reakcija drugih ljudi kada vide da nekog pljačkaju! Samo se ležerno odmaknu i posmatraju sa strane, da to je za njih predstava, razonoda:"Joj, ajmo gradskim prevozom, mozda nekog budu pljačkali!!!" Ukoliko nekad primetite, da ste ostali sami na praznom prostoru sa još jednim ili sa dva čoveka, znajte da postoje dve opcije: 1) bićete opljačkani 2) vi pljačkate.

Evo kontrole!!! Živela kontrola!!! Otkad sam kupila povlasticu jedva čekam da uđu! Čim ih primete, kao slučajno, više od polovine putnika izlazi baš na toj stanici(do pre mesec dana sam i ja bila jedna od njih)! Eh, težak je život švercera u gradskom prevozu! Treba biti spreman na sve, na ove žute koji su hvala Bogu vidljivi pa ti daju mogućnost da se sam predaš, bez borbe, na one pritajene, civilce, koji ničim izazvani, između dve stanice izvrše desant na jadne putnike! Uvek u formaciji 1-1-1! Po mom mišljenju žene kontrolori su najopasnije. Ovog puta su to žuti, dva momka, koji su po pravilu uvek prezgodni, jedna starija žena, rekla bih vođa krda, spremna da rastrgne svakog švercera na kog naiđe! 

Da, kako sam njih zaboravila! Najbolji trenutak je kada udju Cigani, obično rade u paru, jedno peva, a drugo svira. Na repertoaru im je sve od Šemse pa do Ljube Aličića! E, tada je posebno zanimljivo posmatrati putnike. Kao po dogovoru svi slože zgađene face, okrenu glavu prema prozoru, prave se fini! Malo je onih koji će zapravo odgledati čitav performans! E, mi o vuku! Evo ih, ovog puta je na repertoaru neka pesma, ne znam naziv, ali imenovaću je kao Maskara, a ovo je već drugi put da imam čast da je slušam u njihovom izvođenju. Divno je bilo, odoše!

Da bi mi ovo putešestvije bilo potpuno samo fali da me opljačkaju. A i ne bi imali šta, studentski život je to, trošiš što je manje moguće, a opet imaš sve manje i manje novca. Još, ako nisi na budžetu, a nisi ni iz Beograda, nemaš vezu za mesto u domu, stanuješ privatno kod gazda koji te globe iz meseca u mesec, e onda si najebao, oprostite na izrazu, ali tako je!      N - A - J - E - B - A - O! 

Da. Videla žaba da konja potkivaju pa podigla i ona nogu. Baš to je i moj slučaj. Radoznalost.

Učim. Da, učim za prokleti kolokvijum. Koji mi je kurac ovo trebalo? Jebem ti učenje i fakultet kada džabolebaroši, mamine ćerke i tatini sinovi i ostala mnogobrojna sranja prođu bolje(da ona ista sranja koja misle da je WikiLeaks teroristička organizacija po uzoru na Al Kaidu).

Al' jebiga, ako bih tražila krivca onda bi to bio moj ćale! Gde mu je pamet bila(ili je on zapravo pametno i postupio)? Zašto se i on nije smestio na neki visok položaj(nije svejedno :) ), preko veze naravno, kao i svi normalni ljudi, negde, gde je mogao da krade, napuni džepove. Ne, on hoće pošteno da radi, bez straha da će mu neko sutra reći da ga je Milojko Milojković iz Donje Pampukovice kod Čačka(svaka sličnost sa stvarnim ličnostima i događajima je slučajnost :) ) ugur'o preko veze u neku kožnu fotelju. 

Auh, što bi mi sada prijala jedna takva fotelja! Ne treba mi ništa više, ni pare, ni položaj, samo fotelja! Ko nije bio student taj ne zna kako boli... Odlutah od teme, to je tako tipično za mene. Počnem da pričam o parama a stignem do zadnjice. Možda je to zbog toga što mi se kenja od svih tih kuraca-palaca, društvenog otpada(ne, nisam isfrustrirana što ne studiram dva fakulteta, što nemam vilu sa bazenom, pet automobila, lično obezbeđenje, CD sa desetak "pesama", 5 visokobudžetnih spotova, knjige sa ratnom tematikom, film u pripremi, kolumnu...).

Da. Učim, a knjiga beži po stanu. :) Dirkem, Veber, Garfinkel, Gofman, Parsons... Ma Gofman je najjači! Definitivno, zaključujem i odlazim, pa i vreme je. Mrzim tri tačke, a opet ih pišem, ne znam koji mi je đavo!!! Da mi je samo ta foteljaaaa!