Jigglypuff

Sve je nekako neobično, strano, srce prepuno nostalgije za rodnim krajem, ljudima koji su bili uz mene tokom čitavog mog života. Kažem hvala i mislim hvala! Naviru osećanja, još samo fali da zaplačem. E jebiga! 

 Šta je, tu je, otišla sam, nema me tamo, a zapravo sam tamo. Beograd je sada moj grad. Uh, kako to čudno zvuči! Ne, ne mogu to tako da kažem jer u srcu zapravo nije, nikada neće ni biti! To mesto je rezervisano za mali grad gde je čudno kada nema magle, gde su mokre ulice, kiše iste kao i Užičke , gde su zime hladnije nego obično, gde žive najbolji ljudi, gde se svi okreću za tobom i komentarišu kada hodaš ulicom, pritom si žensko, a nosiš obeležja fudbalskog kluba Crvena Zvezda. Da, ovde to nije neobično, ovde te ili izbace iz prevoza ili dobiješ batine... Ne bih isprobavala, a tako mi se nose moji šalevi... 

Ovaj grad je surov. Prepun nepoznatih lica! Šta bih dala da sam tamo, tamo gde te svi poznaju! Želim da prođem ulicom, kao nekada... Sve bih dala za jedan prekorni pogled neke bake na autobuskoj stanici i rečenicu: "Ju, crno dete, pa šta će ti to oko vrata, nisi ti muško, sačuvaj Bože gde ovaj svet ide, nekada su devojke vezle i štrikale, a sad ... sad gledaju fuZbal..." Toga sam se nekad užasavala, a sad...

 Hoću da odvrnem Marčela do daske i da izađem u dvorište i da se blesim sa sestrom dok se ne pobune sve babe iz komšiluka! To mi tek nedostaje, a sestra, to malo riđokoso stvorenje sa sitnim braon očima, prelepim osmehom i savršenim smislom za humor. Da, to je već posebna priča! Ne želim ni da je započinjem, zapravo ne mogu! Koliko god sam jaka, moja sestra je moja najveća slaba tačka, za sestru i život dajem!

Hoću, hoću, hoću sveeeeee! Hoću, ali ne može! Za sve je potrebna žrtva, pa evo, ovo je moja žrtva! Da se pita srce već bih ja bila tamo, ali ne, razum je gazda! On je taj koji kaze:" Razmisli malo, ovde je svee, tamo ništa! Ovde imaš bar šansu, a tamo ni to! Stisni zube, budi jaka, glavu gore!" To je naša realnost, Beograd = sve, provincija = ništa! 

 "I kada smejem se i kada sam u kurcu, nebitno gde sam, Užice(čitaj Požega) je u srcu! I kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu i kada srce stane, Užice(čitaj Požega) ostaje u srcu!"