Jigglypuff

Gradski prevoz. Gužva kao i obično, mali milion ljudi koji samo što mi ne stoje na glavi i opet ulaze, guraju, psuju, prevrću očima. Da je samo to nego i džeparoši, matori ljudi od po 60-70 godina zavlače ruke u tuđe džepove, kao lešinari grabe sve na šta naiđu, pa makar to bile i Orbit žvake! E, ali babe su najjače, nabace neki mučenički izraz lica, a ovamo samo operišu, nakradu se i još zamole nekog od onih koje su opljačkali da im pomnognu da izađu, možda je to baš onaj koji im je i mesto ustupio kada je ušla(a danas je prava oskudica takvih, opametili se ljudi... ili nisu...)! Koja ironija! Ono što je najzanimljivije je reakcija drugih ljudi kada vide da nekog pljačkaju! Samo se ležerno odmaknu i posmatraju sa strane, da to je za njih predstava, razonoda:"Joj, ajmo gradskim prevozom, mozda nekog budu pljačkali!!!" Ukoliko nekad primetite, da ste ostali sami na praznom prostoru sa još jednim ili sa dva čoveka, znajte da postoje dve opcije: 1) bićete opljačkani 2) vi pljačkate.

Evo kontrole!!! Živela kontrola!!! Otkad sam kupila povlasticu jedva čekam da uđu! Čim ih primete, kao slučajno, više od polovine putnika izlazi baš na toj stanici(do pre mesec dana sam i ja bila jedna od njih)! Eh, težak je život švercera u gradskom prevozu! Treba biti spreman na sve, na ove žute koji su hvala Bogu vidljivi pa ti daju mogućnost da se sam predaš, bez borbe, na one pritajene, civilce, koji ničim izazvani, između dve stanice izvrše desant na jadne putnike! Uvek u formaciji 1-1-1! Po mom mišljenju žene kontrolori su najopasnije. Ovog puta su to žuti, dva momka, koji su po pravilu uvek prezgodni, jedna starija žena, rekla bih vođa krda, spremna da rastrgne svakog švercera na kog naiđe! 

Da, kako sam njih zaboravila! Najbolji trenutak je kada udju Cigani, obično rade u paru, jedno peva, a drugo svira. Na repertoaru im je sve od Šemse pa do Ljube Aličića! E, tada je posebno zanimljivo posmatrati putnike. Kao po dogovoru svi slože zgađene face, okrenu glavu prema prozoru, prave se fini! Malo je onih koji će zapravo odgledati čitav performans! E, mi o vuku! Evo ih, ovog puta je na repertoaru neka pesma, ne znam naziv, ali imenovaću je kao Maskara, a ovo je već drugi put da imam čast da je slušam u njihovom izvođenju. Divno je bilo, odoše!

Da bi mi ovo putešestvije bilo potpuno samo fali da me opljačkaju. A i ne bi imali šta, studentski život je to, trošiš što je manje moguće, a opet imaš sve manje i manje novca. Još, ako nisi na budžetu, a nisi ni iz Beograda, nemaš vezu za mesto u domu, stanuješ privatno kod gazda koji te globe iz meseca u mesec, e onda si najebao, oprostite na izrazu, ali tako je!      N - A - J - E - B - A - O! 

Da. Videla žaba da konja potkivaju pa podigla i ona nogu. Baš to je i moj slučaj. Radoznalost.

Učim. Da, učim za prokleti kolokvijum. Koji mi je kurac ovo trebalo? Jebem ti učenje i fakultet kada džabolebaroši, mamine ćerke i tatini sinovi i ostala mnogobrojna sranja prođu bolje(da ona ista sranja koja misle da je WikiLeaks teroristička organizacija po uzoru na Al Kaidu).

Al' jebiga, ako bih tražila krivca onda bi to bio moj ćale! Gde mu je pamet bila(ili je on zapravo pametno i postupio)? Zašto se i on nije smestio na neki visok položaj(nije svejedno :) ), preko veze naravno, kao i svi normalni ljudi, negde, gde je mogao da krade, napuni džepove. Ne, on hoće pošteno da radi, bez straha da će mu neko sutra reći da ga je Milojko Milojković iz Donje Pampukovice kod Čačka(svaka sličnost sa stvarnim ličnostima i događajima je slučajnost :) ) ugur'o preko veze u neku kožnu fotelju. 

Auh, što bi mi sada prijala jedna takva fotelja! Ne treba mi ništa više, ni pare, ni položaj, samo fotelja! Ko nije bio student taj ne zna kako boli... Odlutah od teme, to je tako tipično za mene. Počnem da pričam o parama a stignem do zadnjice. Možda je to zbog toga što mi se kenja od svih tih kuraca-palaca, društvenog otpada(ne, nisam isfrustrirana što ne studiram dva fakulteta, što nemam vilu sa bazenom, pet automobila, lično obezbeđenje, CD sa desetak "pesama", 5 visokobudžetnih spotova, knjige sa ratnom tematikom, film u pripremi, kolumnu...).

Da. Učim, a knjiga beži po stanu. :) Dirkem, Veber, Garfinkel, Gofman, Parsons... Ma Gofman je najjači! Definitivno, zaključujem i odlazim, pa i vreme je. Mrzim tri tačke, a opet ih pišem, ne znam koji mi je đavo!!! Da mi je samo ta foteljaaaa!